Василије Васа Чарапић - www.cegarskimars.rs

Објављено: 2. јануар 2018.


ВАСИЛИЈЕ ВАСА ЧАРАПИЋ


ЈУНАЦИ ПРВОГ СРБСКОГ УСТАНКА
 

Вожд Карађрође * Васа Чарапић * Станоје Главаш * Стеван Синђелић 

Хајдук Вељко * Прота Ненадовић * Јаков Ненадовић * Миленко Стојовић

Петар Добрњац * Младен Миловановић * Сима Марковић * Доситеј Обрадовић

Узун Мирко Апостоловић * Милисав Чамџија * Милета Радојковић * Петар Јокић

Јанићије Димитријевић * Танаско Рајић * Јоским Карамарковић * Арсеније Лома

Јован Курсула * Лазар Мутап * Рако Левајац * Илија Бирчанин * Петар Николајевић

Никола Грбовић * Јовица Милутиновић * Хаџи Мелентије * Лука Лазаревић

Стојан Чупић * Хаџи Рувим * Михаило Радовић * Аврам Лукић * Милутин Илић

 

Василије Васа Чарапић (1770 - 1806), познатији као Змај од Авале, био је један од најистакнутијих бораца и јунака у устанку против дахија.

Био је један од поверљивих људи вожда Карађорђа Петовића, који је код њега могао да дође ненајављен. У сваку борбу ишао испред својих бораца и викао "за мном".

Пореклом је из црногорских племена Кучи, подно Проклетија, али су се његови преци доселили на Авалу, крај Београда почетком 18. века, јер је његов деда убио неког Турчина, па у страху од освете читава породица се одселила далеко на север.

Једно време Васа Чарапић се борио у војсци Аустро-Угарске против Османлијске царевине, када је одликован медаљом за храброст. Приликом Сече кнезова, почетком 1804. године, Васи Чарапићу су убили брата, те је он почео фанатично да мрзи Турке.

Погинуо је јуначки приликом ослобађања Београда од Турака крајем 1806. године. Подигнут му је споменик у више места, а централна београдска улица од Народног музеја до Калемегдана носи име баш по њему. Сахрањен је у манастиру Раковица, покрај Београда где му је краљ Петар I Карађорђевић 1910. подигао споменик.

 

БИОГРАФИЈА

Овај стамени див Првог србског устанка и знаменити војсковођа рођен је 1770. године у Белом Потоку испод планине Авале, а погинуо 29. новембра 1806. у борби за ослобођење Београда. Његова породица пореклом је била из племена Кучи у североисточном делу Црне Горе...

Занимљиво је да његова породица је презиме добила тако што је један од његових предака случајно убио пса неког Турчина, па је овај за откуп тражио 500 гроша. Када је скупио паре његов предак је новац, уместо у кеси послао у чарапи, па су прозвани Чарапићима.

 


БЕЧКИ ДОБРОВОЉАЦ

Као фрајкор (аустријски добровољац) Васа Чарапић је учествовао устанку у Кочиној крајини. У рату између Турске и Аустрије Васа се борио као добровољац против Турака. Том се приликом одликовао изузетним јунаштвом, па је стекао и велики углед. Ради тога је на нахијској скупштини изабран за кнеза грочанске нахије. Васа је био познат и по једној ствари - великој мржњи према Турцима, која је постала пословична.

Дахије су се спремале 1804. пред саму зиму да почну Сечу кнезова међу Србима, а Васа пошто сазнао за то са још два рођака Чарапића побеже на Авалу.

Када су београдски Турци дошли у Бели Поток да га траже он их нападе и отера. Убрзо после тога Турци убише Васиног брата Марка Чарапића у Калуђерици. То му је тешко пало и зато је мрзео Турке. Тада је он спалио турски хан и одметнуо се у хајдуке.

 

 

 

ВОЈЕВАЊЕ

У планини је провео једну тешку зиму и једва је преживео. Прича се да је, када је гора почела да листа, ставио сребрњак у прво олистало дрво које је видео, опалио из пиштоља и од радости ускликнуо: „Е, чик сад Туре, Васа стече крила!".

Окупио је око себе чету храбрих Срба у борби против Турака. Име Васе Чарапића посебно се прочуло када је пресрео код Лештана Турке крџалије, са злогласним харамбашом Гушанцем на челу, разбио их и стекао велико благо. Све што је добио поделио је свом народу шаком и капом (био је балкански Робин Худ). Београдске аге су дрхтале када се помињало његово име.

По почетку Првог србског устанка Васа постаје један од главних војсковођа, а Карађорђе га је толико ценио да је био један од ретких који је у његов чадор смео да уђе ненајављен. По легенди био је мало наглув, али чак и у сну, када би чуо да неко изговара реч Турци, скакао је на ноге, повлачио ороз и нишанио спреман да опали.

У народу је остала и записана песма, односно стихови:

 

Бeогрaдe, што си потaмнeо?
A кaко ти потaмнити нeћу,
Кaд мe биjу сa чeтири стрaнe:
С jeднe стрaнe дaрe од Русиje,
С другe стрaнe од Бeчa ћeсaрe,
С трeћe стрaнe Пeтровићу Ђорђe,
A с чeтвртe Чaрaпићу Вaсо!

 

 


ПОГИБИЈА

Карађорђе се 1806. двоумио да ли да крене да ослободи Београд. Ипак, по наговору самог Васе Чарапића, решио је да нападне Турке. Остале старешине нису веровале да је могуће освојити Београд али Васа је добро познавао прилике и наговарао Карађорђа да ударе.

Напад је почео у зору 29. новембра, муњевитим упадом Срба унутар зидина. Васа Чарапић је са 3.000 својих војника напао шанац код Стамбол капије, отприлике код почетка Скадарске улице. Међутим, када је трком кренуо ка Стамбол-капији и викнуо „За мном, браћо!" турски куршум га је погодио у крста. Паде доле, али је био жив, сав љут и бесан.

- "Гле, изеде ме пас, закон му његов! ... Не бојте се! Ено пева Чамџија!" рекао је Васа тад храбрећи своје саборце.

Јунак Милосав Чамџија је баш у том тренутку узјахао турски топ на калемегданском бедему и запевао на сав глас. Пренет је у Карађорђев шатор, где се за живот борио још два сата, а онда је издахнуо. Кажу да је Карађорђе дуго жалио за Чарапићем и говорио да таког јунака неће више имати.

Пред смрт Чарапић је позвао брата Танасија и рекао да га сахрани у манастиру Раковица. Жеља му је испуњена, а по наредби краља Петра I Карађорђевића читав век касније тј. 1910. године подигнут му је споменик.

Београђани су у част јунака Васе Чарапића назвали улицу од Кнез Михаиловог споменика до Калемегдана. Споменик Васи Чарапићу је управо на месту где је погинуо, недалеко од улице која добила име по њему. И на Авали, у Белом Потоку му је подигнут споменик.




Tags:
TURCI OSMANLIJE
VISEVEKOVNO ROBOVANJE
PRVI USTANAK
NACIONALNA REVOLICIJA
HEROJI JUNACI
VASA CARAPIC
GRAD BEOGRAD
OSLOBADJANJE SRBIJE


Оцените нам овај чланак:
Посећено је: 4036  пута
Број гласова: 19
Просек: 4,75