Серија Вук Караџић - www.cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 29
Два дана: 161
Недељно: 906
Месечно: 3795
Годишње: 41265
Укупно: 43952

Највише посета
28.2.2018 1076









29. октобар 2017..


Серија Вук Караџић


Вук Караџић је србска тв серија, снимљена код Телевизије Београд 1987. године. Серија прати живот и рад просветитеља и реформатора србског језика Вука С. Караџића (1787-1864), као и србску националну и културну револуцију током 19. века, чији је Вук Караџић био савременик, као активан учесник и сведок.

Редитељ, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је екранизовање српске националне историје започео још 1983. године. Вук Караџић је имао животни пут више него трновит, поред његовог живота веома сликовито приказује и кључне догађаје из времена србске националне револуције, са почетка 19. века, као и стварање српске националне државе... Први и други србски устанак, Карађорђеву смрт, Добијање Хатишерифа и стварање Кнежевине Србије, Сретењски устав, културна и духовна револуција после вишевековног турског робства, размирице и свађе међу србским војводама, сарадња са Бечком царевином, одлазак Кнеза Милоша и владавину Кнеза Александра Карађорђевића и др.

 

ИМЕ ГЛУМЦА ИСТОРИЈСКИ ЛИК
 Марко Николић Вожд Карађорђе Петровић
Предраг Мики Манојковић Вук Стефановић Караџић
Александар Берчек Кнез Милош Обреновић
Велимир Бата Живојиновић Јаков Ненадовић
Бранимир Брстина Прота Матеја Ненадовић
Снежана Савић Вукова мајка
Данило Лазовић Вуков отац
Бранислав Лечић Хајдук Вељко Петровић
Жарко Лаушевић Кнез Михаило Обреновић
Горица Поповић Љубица Обреновић
Младен Нелевић Петар Петровић Његош
Војислав Брајовић Леополд фон Ранке
Лазар Ристовски Павле Цукић
Маја Сабљић Мина Караџић

 




Посећено је: 396  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Ми смо с тобом Карађорђе Петровићу

1804: Сеча кнезова

1805: Иванковачка битка

1806: Бој на Делиграду

1809: Чегарска битка

Хајдук Станко











Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.