Карађорђева смрт - www.cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 57
Два дана: 171
Недељно: 910
Месечно: 5323
Годишње: 49836
Укупно: 52523

Највише посета
28.2.2018 1076









29. октобар 2017..


Карађорђева смрт


Карађорђева смрт је домаћа драма (играни филм) која је снимљена 1983. године у производњи Телевизије Београд. Режирао ју је Ђорђе Кадијевић, а сценарио је писао Данко Поповић. Ова ТВ драма је поводом 50 година Радио Телевизије Србије уврштена према оцени критичара и гледалаца 2008. године међу најбољих 10 драма снимљених у историји РТС-а.

 

Серија прати дешавања, личности Првог србског устанка, од његовог успона, па до пропасти у јесен 1813. године, после Боја на Равњу. Затим повлачење Карађорђа са најближим сарадницима на територију Срема, тј. тадашње Аустроугарске монархије. И на крају повратак Карађрођа Петровића из Русије, у Србију лета 1817. године, када је подигнут Други Србски устанак.

Тада је Милош Обреновић, нови вођа устанка, наредио ликвидацију Карађорђа у селу Радовање, код Велике Плане, што је извршио Вујица Вулићевић у ноћи 26. на 27. јула 1817. године.

 

ИМЕ ГЛУМЦА ИСТОРИЈСКИ ЛИК
Марко Николић Вожд Карађорђе Петровић
Александар Берчек Милош Обреновић
Павле Вујусић Вујица Вулићевић
Миодраг Радовановић Али-паша
Светозар Цвековић Тома Вучић Перишић
Љубомир Ћипранић Стојадин
Горица Поповић Љубица Обреновић
Бора Тодоровић Наум
Миодраг Крстовић Милентије Павловић

 




Посећено је: 524  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Оцените нам овај чланак:

















Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.