Чегарски бол - www.cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 81
Два дана: 195
Недељно: 934
Месечно: 5347
Годишње: 49860
Укупно: 52547

Највише посета
28.2.2018 1076









30. октобар 2017..


Чегарски бол


Књига "Чегарски бол" је ауторско дело Селомира Марковића - чика Селета, деценијског чувара споменика Чегарским јунацима, изнад града Ниша (10 км од центра).

У књизи аутор се бави србским проблемима, почевши од неслоге до беле куге, које назива највећим непријатељима Срба.

На самом почетку књиге Селомир Марковић је дао добар увод, како је Србија стасавала након доласка Јужних Славена на Балканско полууство у 6. и 7. веку... Србска династија Немањића је светородна и државотворна, јер је у 11. веку створена заслугом великог жупана Стефана Немање у Расу.

Потоњи владари су државу увећавали и продуховљавали. Саграђене су бројне православне светиње у Рашкој, Старој Србији, Поморављу, Херцеговини, Шумадији, Босни, па све до Далмације...

После Маричке (1371.) и Косовске битке (1389.) Србско царство пропада а одржало се до 1459. године када су Турци освојили Смедерево и наставили своје походе до Беча. Тамо су претрпели два велика пораза, те из године у годину се повлачили.

Први србски устанак је детаљно описан, од Сече кнезова, Збора у Орашцу, Мишарска и Делиградска битка са другим мање бројним бојевима са Турцима... и највећи значај је дат наравно Чегарској бици 1809. године.

Посебно је описана и биографија војводе Стевана Снђелића. Његово детињство, његов завичај, младост, јуначке борбе са Турцима и на крају легендарна погибија на брду Чегар изнад Ниша.

 

На самом почетку, Селомир Марковић је описао како је он те далеке 1988. године постао кустос Чегарског споменика, од кога је највише научио, чије је књиге читао итд.

Књига свакако вредна поштовања, ако због ничега другог, због разних анегдота и историјских података, које нећете наћи у другим опширним историјским књигама.




Посећено је: 528  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Ми смо с тобом Карађорђе Петровићу

1804: Сеча кнезова

1805: Иванковачка битка

1806: Бој на Делиграду

1809: Чегарска битка

Хајдук Станко











Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.