ПРВИ СРБСКИ УСТАНАК
Први србски устанак је био устанак Срба против Турака у Београдском пашалуку и околних шест нахија у периоду од фебруара 1804. до октобра 1813. године. Отпочео је као побуна против дахија.
Устаници предвођени Карађорђем Петровићем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук.
Дахије у Београдском пашалуку су 1801. године убиле београдског пашу и успостављају терор великих размера. Многи Срби су се одметнули у хајдуке и спремали план за побуну. Када су дахије то сазнале, 1804. су спровеле Сечу кнезова, али је устанак само убрзан. На Збору у Орашцу, код Аранђеловца за вођу буне је изабран хајдук Ђорђе Петровић.
Аганлија, један од дахија покушао је преговором да заустави побуну, али није успео. Турски султан је послао Бећир-пашу, босанског везира да умири устанике и погуби дахије, али ни то није успело. Зато султан, слао нову војску која је потучена у неколико битака: Иванковац, Делиград, Мишар и др.
Руси су наговорили устанике да одбију Ичков мир јер су започели рат с Турском. 1807. Срби су ослободили Београд и почели с Русима заједно ратовати против Турака у Неготинској нахији и победили у три битке. Срби су 1809. ослободили читав пашалук и неке делове Источне Босне и Рашке области.
Први велики пораз је био 1809. су у бици на Чегру када су Срби потучени од Турака због неслоге војвода. Русија је с Турском закључила Букурешки мир 1812. год. због напада Наполеона.
Према одредбама осме тачке мира требало је да устаници добију аутономију. Али Срби на то нису пристали и већ јесен 1813. Турци су са свих страна напали Србију и освојили је.
Карађорђе је са најугледијим старешинама прешао у Аустрију, а затим у Русију.
Овде доле у табели ћемо приказати најзначајније догађаје и личности који су обележили почетак србске националне револуције почетком 19. столећа.
|
|