|
|
ПРВИ СРБСКИ УСТАНАК
Први србски устанак је био устанак Срба против Турака у Београдском пашалуку и околних шест нахија у периоду од фебруара 1804. до октобра 1813. године. Отпочео је као побуна против дахија.
Устаници предвођени Карађорђем Петровићем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук.
Дахије у Београдском пашалуку су 1801. године убиле београдског пашу и успостављају терор великих размера. Многи Срби су се одметнули у хајдуке и спремали план за побуну. Када су дахије то сазнале, 1804. су спровеле Сечу кнезова, али је устанак само убрзан. На Збору у Орашцу, код Аранђеловца за вођу буне је изабран хајдук Ђорђе Петровић.
Аганлија, један од дахија покушао је преговором да заустави побуну, али није успео. Турски султан је послао Бећир-пашу, босанског везира да умири устанике и погуби дахије, али ни то није успело. Зато султан, слао нову војску која је потучена у неколико битака: Иванковац, Делиград, Мишар и др.
Руси су наговорили устанике да одбију Ичков мир јер су започели рат с Турском. 1807. Срби су ослободили Београд и почели с Русима заједно ратовати против Турака у Неготинској нахији и победили у три битке. Срби су 1809. ослободили читав пашалук и неке делове Источне Босне и Рашке области.
Први велики пораз је био 1809. су у бици на Чегру када су Срби потучени од Турака због неслоге војвода. Русија је с Турском закључила Букурешки мир 1812. год. због напада Наполеона.
Према одредбама осме тачке мира требало је да устаници добију аутономију. Али Срби на то нису пристали и већ јесен 1813. Турци су са свих страна напали Србију и освојили је.
Карађорђе је са најугледијим старешинама прешао у Аустрију, а затим у Русију.
Овде доле у табели ћемо приказати најзначајније догађаје и личности који су обележили почетак србске националне револуције почетком 19. столећа.
|
Ћеле-кула (тур. kelle kulesi,
односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.
Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...
Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.
Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.
Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.
* * *
Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.
Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију
Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959. године.
Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.
Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.
|