О граду Нишу - cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 76
Два дана: 130
Недељно: 626
Месечно: 2952
Годишње: 29441
Укупно: 32128

Највише посета
28.2.2018 1076









Град Ниш



Град Ниш се налази на раскрсници балканских и јужноевропских путева у моравско-вардарској удолини, који повезују Европу са Малом Азијом, односно Блиским Истоком. Спада  у ред најстаријих градова на Балкану и важи од давнина за капију Истока и Запада.

О настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом с оближње хумске чуке. Има доказа да је Ниш насељен већ у праисторијско доба.

Град је добио име од реке Нишаве која кроз њега протиче и коју су келтски прастановници звали Navissos. Сваки освајач је давао своје име граду. Римски Naissus, византијски Nysos, словенски Ниш, немачки Nissa. Bazilika

 Мада се сматрало да је Ниш неосвојив град у својој дугој историји је више пута освајан, рушен и спаљиван. Хуни су Ниш заузели 441. године . Следеће разарање је било 448. године, а затим 480. године делимично обновљен град поново руше Варвари. Византијски цар Јустинијан обнавља Ниш, али у новим походима Авари га поново руше.

На путу за Византију, 540. године, Ниш насељавају Јужни Словени. Касније су Ниш освајали Бугари, Византија, Грци, Угари... Да би под средњовековну србску државу допао за кратко 1185. а поново враћен 1241. године.

Ниш је увек био православни центар и седиште Нишке епархије још од почетка 13. века. У турске руке пада 1386. када га осваја султан Мурат. Уз прекиде, Турци су владали Нишом два и по века.  За време османлијског робства Ниш је био средиште војне и управне власти. Нишка Тврђава изграђена је 1723. године и спада у најлепша и најочуванија турска здања на Балкану.

Касније је Ниш прелазио у руке Аустријске царевине без борбе, али поново враћен у турске руке, када је било тешко време за србску рају. 1804. године у Шумадији Вожд Карађорђе подиже са устаницима Први србски устанак који се проширио и на Неготинску Крајину.

Када су устаници ојачали јер су добили топове и код Ниша, на брду Чегар крајем маја 1809. године се сукобљава 3.000 Срба против 10.000 Турака. Србске устанике је предводио легендарни војвода Стеван Синђелић, а Османлије Хуршид-паша.
Чегарска битка није уписана у србске победе јер су србске војводе пре битке имале свађу и размирице и поновила се издаја од Милоја Петеровића, кога је после Карађорђе убио.

Војвода Синђелић је пуцао у бурад са барутом, па је тако побијено много Турака који су већ упадали у србске шанчеве. Тако је војвода Синђелић постао легенда свог народа. Касније је Хуршид-паша од србских глава тј. лобања сазидао Ћеле кулу, као опомену Србима.

Ниш коначно ослобађа србски краљ Милан Обреновић 1878. године, па долази до великог економског и културног напретка читаве околине. Отварају се школе, штедионица, гради се пруга према Београду, рафинерија, пивара, кланица, циглана и др.

Према попису из 1905. године Ниш имао је 184.045 становника. Пред почетак Првог светског рата Влада и Народна скупштина Краљевине Србије прелазе у Ниш. Скупштина је заседала 7. децембра 1914. год ине у згради официрског дома и усвојена је Нишка декларација о уједињењу и стварању зајединичке државе Срба, Хрвата и Словенаца, што се остварило 1. децембра 1918.

Октобра 1915. године Ниш заузимају бугарске трупе. Почиње сурова окупација Бугара која траје до краја рата. 12. октобра 1918. године војска Прве српске армије, на челу са војводом Петром Бојовићем, ослобађа Ниш.

Од 1921. године Ниш постаје средиште Области. На челу области стајао је велики жупан кога је постављао краљ својим указом. У састав Нишке области улазило је 11 срезова и два округа.

У периоду Другог светског рата од 1941 до 1945. Ниш је стратегијска тачка на путу за Солун и Црно море. Страховито је бомбардован од немачке авијације 1941. године, али и касније у пролеће и лето 1944. године од британске и америчке авијације.  Нацисти су у Нишу имали концетрациони логор "Црвени крст", у коме је било преко 30.000 Срба, а око 10.000 их је убијено.

После жестоких борби 14. октобра 1945. јединице НОВЈ и Црвене Армије су уништиле Седму СС брдску дивизију “Принц Еуген” (сачињену од Дунавских Немаца). Ниш је тако ослобођен после три и по године окупације од Немаца и Бугара.

После 1946. године, настао је период социјалистичког самоуправљања, када је Ниш доживео велики индустријски развој, јер су се отварале и проширивале фабрике, које су упошљавале велики број радника. Ниш је тако постао један од највећих центара СФРЈ.

Последње деценије 20. века настао је распад друге југославенске државе, а Ниш је дао многе хероје у Отаџбинском рату који су се водили на простору западно од реке Дрине, али и касније на Косову и Метохији крајем 1990-их.

Током геноцидне акције "Милосрдни Анђео" у пролеће 1999. када је НАТО пакт страховито бомбардовао Србију и Црну Гору, а град Ниш у више наврата, од чега је 7. маја 1999. било најжешће са несагледивим последицама.


ПОЗНАТИ ЉУДИ ИЗ НИША:

* Патријарх србски Спиридон (1380-1389), причестио војску пред Бој на Косову

* Драгиша Цветковић (1893—1969), премијер Краљевине Југославије

* Милош Ђорић (1893-1975),  лекар, књижевник и публициста

* Никола Узуновић (1873—1954), премијер Краљевине Југославије два пута

* Душан Радовић (1922-1986), србски писац, философ и РТВ водитељ

* Димитрије Миленковић (1935), један од најпознатијих нишких писаца

* Бранко Миљковић (1934—1961), познати србски песник 20. века

* Слађана Станковић (1965-1999), добровољац ВЈ на Космету 1999.











Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.