Почетак - cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 41
Два дана: 249
Недељно: 1061
Месечно: 3179
Годишње: 4238
Укупно: 6925

Највише посета
31.10.2017 354










ПОМАЖЕ БОГ РОДЕ И ДОБРО НАМ ДОШЛИ!


Извештај из Орашца и Опленца 15.02.2018


У сред фебруара месеца 2018. на велики празник Сретење Господње отишли смо пут Орашца, где смо хтели присуствовати обележавању 214. годишњице Првог србског устанка. Међутим, како то није било могуће, преусмерили смо се на Опленац, где смо код Карађорђеве цркве запалили свеће а код споменика Вожду Србије сликали се са нашим заставама. Догодине ћемо направити другачији распоред.
Датум објаве: 15.2.2018 .... Број посета: 31 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Извештај из Радовањског Луга 11.02.2018


Друге недеље фебрурара месеца 2018. године отишли смо у село Радовање, најлепше име за најтужније место... управо тамо где је несрећна србска рука, по налогу кума убила бесмртног Вожда Карађорђа Петровића пре више од два века. Прошетали смо мало брдима око Велике Плане и упалили свећу оцу модерне србске државе у дрвеној црквици Покајница.
Датум објаве: 13.2.2018 .... Број посета: 40 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

Вожд Карађорђе


Ђорђе Петровић - Карађорђе био је вођа србских устаника који су почетком 19. столећа започели националну револуцију за ослобођење од вешевековног турског робовања. У Орашцу 1804. заједно са хајдуцима и храмабашама подигао је Први србски устанак, који је трајао до 1813. године. Његови устаници су озбиљно уздрмали Османлијску царевину и побеђивали далеко бројније турске снаге.
Датум објаве: 2.1.2018 .... Број посета: 196 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Војвода Стеван Синђелић


Стеван Синђелић је био ресавски војвода и србски војсковођа у Првом србском устанку, један од најбољих бораца које је вожд Карађорђе имао икада. Погинуо је јуначки у боју са османлијским ратницима на Чегру, код Ниша, дигавши у ваздух шанац пун Турака. Његово јунаштво је остало као светлост будућим поколењима и испеване су многе песме о Стевану Синђелићу.
Датум објаве: 2.1.2018 .... Број посета: 143 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Станоје Главаш


Станоје Главаш (1763-1815) је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка, на збору у Орашцу 1804. и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом србском устанку. Станоје није имао буран живот до Првог устанка, као већина његових сабораца. Био је миран и вредан, оријенисан ка послу.
Датум објаве: 2.1.2018 .... Број посета: 98 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Прота Матија Ненадовић


Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) је био војвода из Првог србског устанка и дипломата устаничке Србије. Био је син кнеза Алексе Ненадовића, погубљеног у Сечи кнезова. Са стрицем Јаковом покренуо Први србски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Његови "Мемоари", поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена у коме је живео и борио се.
Датум објаве: 2.1.2018 .... Број посета: 101 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

Хајдук Вељко Петровић


Вељко Петровић (1780-1813) је био јунак Првог србског устанка. Смео и оштар човек, који је имао у себи нексплозивност, по коме су га се плашили и саборци и непријатељи. Чак је и вожд Карађорђе имао проблем око његове послушности, али га је ценио, јер је ишао сам тамо где других 20 није смело. Војевао је у многим бојевима против Турака и никада није узмицао на мегдану. Погибе бранећи Неготин.
Датум објаве: 2.1.2018 .... Број посета: 143 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

Василије Васа Чарапић


Василије Васа Чарапић (1770 - 1806), познатији као Змај од Авале, био је један од најистакнутијих бораца и јунака у Првом србском устанку против турских дахија. Био је један од поверљивих људи вожда Карађорђа Петовића, који је код њега могао да дође ненајављен. У сваку борбу ишао испред својих бораца и викао "за мном". Погибе на ослобађању Београда крајем 1806. године.
Датум објаве: 2.1.2018 .... Број посета: 123 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1806: Ичков мир


Ичков мир је догађај из Првог србског устанка који је означио кратко примирије 1806. године између Устаника и Турске царевине. Петар Ичко је био послат као изасланик Совјета у Цариград ради преговора са Поротом о прекиду окршаја. Порота је прихватила услове Срба, јер су доживели неколико пораза, али је овај мир имао кратко деловање пошто су Срби врло брзо ослободили Београд и повезали се са Русијом наредне године, па је мир одбачен и рат настављен.
Датум објаве: 29.12.2017 .... Број посета: 85 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Ћеле кула


Ћеле кула је споменик из Првог србског устанка који је у знак одмазде и застрашивања турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, маја 1809. године. Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида. Ћеле кула је сврстана у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.
Датум објаве: 26.12.2017 .... Број посета: 87 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1804: Остружничка скупштина


Остружничка скупштина је била састанак србских народних првака, у пролеће 1804. године за време Првог србског устанка. На овој скупштини где су се окупили први пут све харамбаше и прваци, било је договора о томе шта ће се изнети пред дахијске изасланике у преговорима о миру у Земуну, разговарало се и о даљем развоју устанка, организацији нове власти, набавци муниције итд.
Датум објаве: 20.12.2017 .... Број посета: 120 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1804: Бој код Баточине


Бој код Баточине је битка вођена између србске устаничке војске под командом Карађорђа Петровића и турске јањичарске војске за ослобођење Баточине од 4. априла до 7. априла 1804. године. Ова битка је једна од првих победа србских устаника за време Првог србског устанка и значајно је подигла морал свих Срба у Београдском пашалуку, јер су видели да је слобода близу, а Турци рањиви.
Датум објаве: 13.11.2017 .... Број посета: 116 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1813: Бој на Равњу


Бој на Равњу је последња битка Првог србског устанка, то је битка која је заправо означила слом устанка и крај Карађрођеве Србије. Одиграла се у касно лето 1813. године у Мачви, односно Посавини на линији: Цер-Китог-Равње. Срби су имали око 3.000 бораца, а турска војска је била пет пута бројнија, са савременијим топовима. У овој осудној бици турска војска је имала значајну помоћ Француза.
Датум објаве: 13.11.2017 .... Број посета: 144 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1810: Бој на Тичар Пољу


Битка на Тичару пољу је битка која је вођена октобра 1810. године, крај Лознице у Подрињу. Ово је други пут да су србска и руска (козачка) војска ратовали заједно. Први пут код Неготина, на Малајници и Штубику три године раније. Наиме, око 30.000 Турака под командом Али-паше Видајића спустило се низ Дрину шајкама до Тичара поља, близу Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1.200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анто Богићевић.
Датум објаве: 11.11.2017 .... Број посета: 117 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00




Случајна слика из наших албума...













Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.