Почетак - cegarskimars.rs





















Статистика посета
од 30.10.2017.

Данас: 5
Два дана: 24
Недељно: 174
Месечно: 1330
Годишње: 1330
Укупно: 1330

Највише посета
31.10.2017 354










ПОМАЖЕ БОГ РОДЕ И ДОБРО НАМ ДОШЛИ!


Вожд Карађорђе


Ђорђе Петровић - Карађорђе био је вођа србских устаника који су почетком 19. столећа започели националну револуцију за ослобођење од вешевековног турског робовања. У Орашцу 1804. заједно са хајдуцима и храмабашама подигао је Први србски устанак, који је трајао до 1813. године. Његови устаници су озбиљно уздрмали Османлијску царевину и побеђивали далеко бројније турске снаге.
Датум објаве: 20.11.2017 .... Број посета: 74 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1804: Бој код Баточине


Бој код Баточине је битка вођена између србске устаничке војске под командом Карађорђа Петровића и турске јањичарске војске за ослобођење Баточине од 4. априла до 7. априла 1804. године. Ова битка је једна од првих победа србских устаника за време Првог србског устанка и значајно је подигла морал свих Срба у Београдском пашалуку, јер су видели да је слобода близу, а Турци рањиви.
Датум објаве: 13.11.2017 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1813: Бој на Равњу


Бој на Равњу је последња битка Првог србског устанка, то је битка која је заправо означила слом устанка и крај Карађрођеве Србије. Одиграла се у касно лето 1813. године у Мачви, односно Посавини на линији: Цер-Китог-Равње. Срби су имали око 3.000 бораца, а турска војска је била пет пута бројнија, са савременијим топовима. У овој осудној бици турска војска је имала значајну помоћ Француза.
Датум објаве: 13.11.2017 .... Број посета: 10 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1810: Бој на Тичар Пољу


Битка на Тичару пољу је битка која је вођена октобра 1810. године, крај Лознице у Подрињу. Ово је други пут да су србска и руска (козачка) војска ратовали заједно. Први пут код Неготина, на Малајници и Штубику три године раније. Наиме, око 30.000 Турака под командом Али-паше Видајића спустило се низ Дрину шајкама до Тичара поља, близу Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1.200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анто Богићевић.
Датум објаве: 11.11.2017 .... Број посета: 13 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

1807: Бој на Штубику и Малајници


Битка на Штубику и Малајници је једна од значајнијих битака у Првом србском устанку. Осим победе над Турцима чиме је спречен њихов продор из Видина ка Поречу, Браничеву и даље према Београду, велики значај ове битке је и тај што је први пут дошло до сарадње србске и руске војске. Ова битка је била у пролеће 1807. године код Неготина, а изродила је једног јунака Хајдук Вељка.
Датум објаве: 10.11.2017 .... Број посета: 31 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1804: Збор у Орашцу


Збор у Орашцу је окупљање србских устаника умаклих пред турском "Сечом кнезова". Збор је организовао хајдук Ђорђе Петровић, касније познатији као Карађорђе, са шумадијским кнезовима. Збор је одржан 1804. године, на хришћански празник Сретење Господње тада 14. фебруара у селу Орашац код Аранђеловца.
Датум објаве: 9.11.2017 .... Број посета: 24 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Прота Матија Ненадовић


Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) је био војвода из Првог србског устанка и дипломата устаничке Србије. Био је син кнеза Алексе Ненадовића, погубљеног у Сечи кнезова. Са стрицем Јаковом покренуо Први србски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Његови "Мемоари", поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена у коме је живео и борио се.
Датум објаве: 2.11.2017 .... Број посета: 6 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

Станоје Главаш


Станоје Главаш (1763-1815) је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка, на збору у Орашцу 1804. и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом србском устанку. Станоје није имао буран живот до Првог устанка, као већина његових сабораца. Био је миран и вредан, оријенисан ка послу.
Датум објаве: 2.11.2017 .... Број посета: 7 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Хајдук Вељко Петровић


Вељко Петровић (1780-1813) је био јунак Првог србског устанка. Смео и оштар човек, који је имао у себи нексплозивност, по коме су га се плашили и саборци и непријатељи. Чак је и вожд Карађорђе имао проблем око његове послушности, али га је ценио, јер је ишао сам тамо где других 20 није смело. Војевао је у многим бојевима против Турака и никада није узмицао на мегдану. Погибе бранећи Неготин.
Датум објаве: 1.11.2017 .... Број посета: 25 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

Војвода Стеван Синђелић


Стеван Синђелић је био ресавски војвода и србски војсковођа у Првом србском устанку, један од најбољих бораца које је вожд Карађорђе имао икада. Погинуо је јуначки у боју са османлијским ратницима на Чегру, код Ниша, дигавши у ваздух шанац пун Турака. Његово јунаштво је остало као светлост будућим поколењима и испеване су многе песме о Стевану Синђелићу.
Датум објаве: 1.11.2017 .... Број посета: 9 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

Чегарски бол


Књига "Чегарски бол" је ауторско дело Селомира Марковића, деценијског чувара споменика Чегарским јунацима, изнад Ниша. У књизи аутор се бави србским проблемима, почевши од неслоге до беле куге, које назива највећим непријатељима Срба. Књига свакако вредна поштовања, ако због ничега другог, због историјских података, које нећете наћи у другим књигама.
Датум објаве: 30.10.2017 .... Број посета: 23 .... Број гласова: 10 .... Просечна оцена: 5,00

1804: Битка код Чокешине


Битка код Чокешине је битка Првог србског устанка, која се одиграла код Лознице у Подрињу у пролеће 1804. године. Због своје жестине овај бој између Срба и Турака сматра се србским термопилом. Наиме, османлијска војска из Босне је кренула са 1.500 војника у Мачву, да помогне мачванским пашама, јер су србски устаници опколили Шабац.
Датум објаве: 30.10.2017 .... Број посета: 36 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00

1804: Сеча кнезова


Сеча кнезова представља погубљење дванаест србских харамбаша и народних првака у Београдском пашалуку, од стране турских дахија. Овај догађај је непосредно претходио и био повод за избијање Првог србског устанка фебруара 1804. године. Султан Селим III је дао Србима у Београдском пашалуку извесне повластице и протерао дахије које су се осилиле... Они су се повратили и завели велики терор и страховладу.
Датум објаве: 30.10.2017 .... Број посета: 24 .... Број гласова: 0 .... Просечна оцена: 0,00

Битка на Чегру


"Битка на Чегру" је србски филм који представља јединствени покушај да се документарно-играним приступом представе познати историјски догађаји из Првог србског устанка, као и околности које су довеле до пораза србских устаника у покушају да 1809. године ослободе Ниш. Сценарио потписује Дејан Петковић, а режирали су га: Бојан Ранђеловић и Бојан Тодоривић. Снимљен је 2006. године.
Датум објаве: 29.10.2017 .... Број посета: 17 .... Број гласова: 5 .... Просечна оцена: 5,00




Случајна слика из наших албума...













Ћеле-кула (тур. kelle kulesi, односно "кула од лобања") је споменик из Првог србског устанка (1804-1813) који је у знак одмазде турски Хуршид-паша изградило од лобања, погинулих србских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у Чегрској бици, крајем маја 1809.

Француски путописац Алфонс Де Ламартин је 1833. године записао да Србљи морају да сачувају Ћеле кулу како би показали својим потомцима да су њихови преци животима плаћали њихову слободу...

Ово је јединствен случај у Европи да је овако нешто морбидно узида.

 Налази се на 4 км од центра Ниша, на путу ка Бањи.

 Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.


*                *                  *


Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог србског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и војводу Стевана Синђелића.

Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. за Републику Србију

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом 150. годишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1959.  године.

Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.

Деценијама Чегарски споменик чува Селомир Марковић и његова породица.